Crnoplodna aronija je dospela u Evropu iz istočnog dela Severne Amerike. Navodno su je poznavali tamošnji Indijanci koji su je koristili kao hranu i lek. Njene plodove su sušili i upotrebljavali za zimske pogače.
U Evropi je aronija privukla pažnju pre svega zbog svoje lepote, jer su njeni beli cvetovi, koji se rascvetaju u mesecu maju, jedni od najlepših cvetova naših grmolikih biljaka. Posebno čudesni su jesensko obojeni listovi aronije, koji žare u posebnoj crvenoj boji. Zato je 1972. godine crnoplodna Aronija primila nagradu Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj.
U svetu postoji više vrsta aronije a najpoznatije su:
Viking iz Finske, raširena u Skandinavskim zemljama i Poljskoj.
Nero raširena u mnogim zemljama centralne i severne Evrope, uspravne forme, vrlo rodna, lako se razmnožava i lako se bere mašinama. Plod je bogat antocijaninima i vitaminom C.
Moravska slatkoplodna nastala u Češkoj i vrlo je slična sorti Nero. Ima uspravan žbun i veliku rodnost.
Altajska krupnoplodna je sorta koja se gaji na najsevernijim prostorima jer podnosi najsurovije uslove. Otporna na mraz. Bogata u antocijanima.
F 1/7 i F 1/28 su selekcije dobijene u Mađarskoj. Manje su bujnosti, dobre rodnosti i kvaliteta ploda.
Ostale vrednije sorte Eliot, Rubin, Aron i Brilijant i dr. su manje zastupljene od napred pomenutih.
Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdrži zimu do minus 47° C zato ima ime i SIBIRSKA BOROVNICA. Tako se aronija naselila u Rusiji, Finskoj i Švedskoj.
Kao ukrasni grm ili kao voćka, aronija je nezahtevna biljka, pogodna i za sadnju i unutar malih vrtova i na manje plodnom tlu. Otporna je na niske zimske temperature i kasne proletne mrazove, te uspeva i u hladnim područjima. Aronija ne zahteva posebnu negu, poželjno je da je oplevimo i omogućimo vlažnost. Ne zahteva prskanje, jer nema nametnika ili bolesti, uzgajamo je kao ekološko uzgojeno bobičasto voće.
Posađena u vrt, aronija će već druge godine imati cvetove u skupinama do 30 i dati prve plodove. Nakon toga, redovno će svake godine davati obilje plodova, jer njeni se cvetovi javljaju krajem maja kad više ne postoji opasnost od mraza.
Zanimljivo je da su plodovi crne aronije prava vitaminska bomba, a ptice ih jedu već u vreme kad imaju crvenu boju. Možda je to i zbog toga, jer su tada vidljiviji nego kasnije, kada pocrne. Aroniju beremo negde u avgustu, kada su plodovi dovoljno zreli i bleštavo crni. Napominjem, da zreli plodovi crnoplodne aronije ostaju na biljki, ne opadaju i ne kvare se, zato možemo branje plodova produžiti i na dva meseca.
Plod aronije sadrži oko 9% šećera, 0,5% pektina, 3% celuloze, 1% organskih kiselina, oko 30 mg% vitamina C, antocijanina 435 mg%, polifenola 1370 mg%, tanina 1528 mg% što plodu daje trpak ukus (uz pH vrednost ploda od oko 3,6). Takođe sadrži i značajne količine vitamina E, K, PP, kompleks grupe B, folnu kiselinu, provitamin A i dr. a sadrži i gvožđe, mangan, molibden, fluor, jod i dr.
Lekovita svojstva
Zreli plodovi aronije sadrže veliku količinu betakarotena, tanina, sorbitola, flavonoida, proantocijana i antocijana. Od antocijana potiče tamna boja zrelih plodova, ali neki antocijani čak sadrže tvari koje, kao i flavonoidi, štite stanice tela od oštećenja i kancerogene degeneracije. Zreli plodovi aronije sadrže i različite biofenole koji dezinfikuju, pospešuju zacelivanje rana, odstranjuju otrovne tvari iz tela, smanjuju upale i previsok krvni pritisak, poboljšavaju elastičnost krvnih žila, te sprečavaju njihovo začepljenje. Zreli plodovi sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti stanice od oštećenja, oči od nastanka sive mrene, a kožu od opasnih opekotina sunca.
U plodu aronije najviše ima vitamina P, što ni u jednoj biljnoj vrsti nema u tim količinama ni približno.
O bogatoj vrednosti vitamina, minerala, aromatično i biološko aktivnih tvari koje ima aronija je mnogo toga napisanog.
Skoro pola abecede vitamina (A,C,P, iz skupa B-B9, B6, B2, vitamin E i betakaroteni, antocijani-boje, tanini i čreslovina) je u plodu aronije, zajedno sa kalijumom, kalcijumom, željezom, manganom, molibdenom, jodom i fosforom.
- GLAVA - Aronija poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama glave te pomaže kod glavobolje i migrene.
- ENDOKRINE ŽLEZDE - Aronija pospešuje bolji rad štitnjače, poboljšava i reguliše izlučivanje njenih hormona, te pomaže kod bolesti štitnjače i gušavosti.
- KRV I KRVNE ŽILE - Aronija čisti krv, pospešuje cirkulaciju krvi, smanjuje previsok krvni pritisak, smanjuje količinu šećera u krvi, te pomaže kod arteroskleroze, upale vena i proširenih vena
- ŽELUDAC - Aronija smiruje grčeve i bolove želuca, smiruje upalu sluznice želuca, te pomaže kod čira na želucu i želučane nervoze.
- CREVA - Aronija smiruje grčeve i bolove creva, smiruje upalu sluznice creva i zaustavlja prolive.
- JETRA I ŽUČ - Aronija pospešuje bolji rad jetre i izlučivanje žuči, pomaže jetri neutralizovati štetne tvari, te pomaže kod bolesne i oštećene jetre, kod upale žučnog mehura i žučnih kanala, žutice, žučnog peska i žučnih kamenaca.
- RANE – Aronija skraćuje vreme potrebno za zarastanje rana i u isto vreme vrši njihovu dezinfekciju.
- KOŽA – Aronija povećava elastičnost i smanjuje nastanak bora i strija. Koristi se i kod uklanjana tamnih mrlja nastalih od sunca.
- OČI – Aronija poboljšava vid, sprečava nastanak katarakte i štiti oči od UV zračenja.
- SRCE – Aronija vraća loš holesterol u normalu i podstiče rast dobrog, pomaže brži oporavak nakon moždanog i srčanog udara. Stvara potpunu zaštitu od začepljenja krvnih sudova.
- ANTIKANCEROGENO DEJSTVO – Aronija u visokom procentu ubija maligne ćelije kod tumora mozga, pluća, debelog creva i jetre.
- URINARNI TRAKT – Aronija leči urinarne infekcije i upalu prostate.
- ČIŠĆENJE ORGANIZMA - Aronija se vezuje za teške metale i radioaktivne elemente u telu i omogućava njihovo izlučivanje, što je od najveće koristi posle izloženosti zračenju kod postoperativne terapije. Poznato je kako su nakon nuklearne katastrofe u Černobilu plodovi aronije korišteni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba.
